Најчешће грешке у развоју софтвера

Нажалост, велики део оних силних милијарди које се улажу у развој софтвера бива протраћен, и то најчешће услед грешки које је релативно лако избећи. По најновијим истраживањима, више од 80% свих пројеката не дочека крај радова и бива прекинуто у некој од развојних фаза. У просеку, један од три пројекта бива опозван због лошег извођења credite rapide.

Наравно, узроци за овакве ствари варирају, али се неки довољно често дешавају да заслужују да буду споменути сваки за себе. Па ипак, већина их се сведе на лош или неадекватан менаџмент. На пример, неко није добро предвидео шта је све неопходно да би се пројекат привео крају, или се неко у ланцу предомислио као резултат нечије немарности. Ово се не односи само на опште ствари imprumuturi rapide fara acte већ нарочито на ресурсе који нису алоцирани како треба. То доводи до додатних трошкова који у најбољем случају смањују добит фирме а у најгорем сасвим упропасте цео пројекат.

Понекад одговорне особе у ланцу одлучивања не уоче све претње на време или не предузму све неопходне мере ради њиховог сузбијања. На крају крајева, неки пројекти су једноставно осуђени на пропаст, јер из објективних разлога искрсне нека препрека где се ништа не може предузети и коју није било могуће идентификовати на време. Међутим, овакве препреке се ретко дешавају, а већину је могуће предвидети унапред, уз добар и стручан кадар.

Сви недостаци у анализи и планирању кад-тад изађу на видало. Тако да свака, па и најмања грешка или превид уме добро да изиритира, али ако се довољно њих нанижу једна за другом, читав пројекат може пропасти. А све то због неправилног извођења или неадекватног надзора. Јасно је шта је овде неопходно: квалитетан надзор и контрола квалитета. Ако се она не обави како треба, или се намерно занемари да би пројекат био приведен крају пошто-пото, цена уме да буде катастрофална на крају.

Понекад подаци нису прикупљени како треба, или нису протумачени онако како доликује, што се на крају крајева сведе на исто: резултат буде негативан а цену на крају плати сама компанија, најчешће тако што сторнира пројекат. Не исплати се штедети на прикупљању и анализи података јер су у питању очи и уши ваше компаније.

Сваки недостатак мора да се исправи, а то уме да кошта и по питању времена и по питању новца. Што је још и горе, огромне количине ресурса се протраће на санирању штете уместо да се уложе у нове пројекте. Срећом, већина ових грешака се лако и ефикасно може предупредити квалитетном обуком кадрова као и њиховим правилним надзором. Колико год деловало сулудо улагати у превенцију, односно плаћати зато да се у најбољем случају ништа не би десило, свака штета коју овакав корак спречи је уједно уштеда у раду компаније.