Систематски метод развоја софтвера

У Ај-Ти сектору се ништа не дешава случајно и непланирано. Заправо, постоји читав метод иза тог лудила – како год га назвали, он обухвата моделе процеса, смернице развоја и такозване creditos rapidos моделе животног циклуса системског развоја (SDLC). Па ипак, ти методи обухватају јасно дефинисане процесе попут оних о којима ће бити речи управо сада.

Прва ствар која се ради приликом систематског развоја софтвера је да се постојећи систем добро сагледа како би се уочили недостаци односно где је простор за развој највећи. За ту фазу обично нису потребни стручњаци, већ са само разговара са корисницима овог система. На пример, фирма спроведе упитник међу запосленима шта мисле о одређеном компјутерском програму и шта би волели да виде у наредној верзији. Они реалнији захтеви и сугестије бивају укључени приликом планирања нових параметара minicreditos con asnef.

Овде се највећа пажња поклања уоченим недостацима јер њих ваља исправљати у току саме израде нове верзије програма. Па ипак, ништа се не ради у овом погледу док се не испланира јасно и прецизно начин на који ће овај недостатак бити отклоњен. Фирма ће обично радије оставити недостатак неисправљен него да ризикује са ад хок поправкама.

Једном испланиран, систем је спреман за дизајнирање. Праве се планови у вези физичких карактеристика, хардвера који је неопходан, оперативних система за које је програм предвиђен итд. Након што се искристалише јасна визија како програм треба да изгледа, прелази се на програмирање и тестирање. Поред тога, планира се и додатна обука како би се запослени квалификовали за рад са новим софтверским компонентама.

Тестирање и пробни рад углавном служе да исправе евентуалне недостатке, као и да се нови систем уведе у фазама тако да рад не испашта због недовољне припреме. Осим онда када се више исплати да се једноставно укине стари систем и одмах замени новим. Свака, па и најмања измена мора бити укључена у процес додатне обуке јер ниште не сме да збуни раднике и доведе до грешке, поготово ако се може лако избећи. Евалуација може потрајати и то прилично али се све то на крају исплати.

Наравно, приступ решавању проблема који могу да искрсну варира од случаја до случаја али и од фирме до фирме. Иако не постоји универзално прихваћен систем који апсолутно сви практикују, већина фирми која се бави развојем софтвера има неки свој процес од сопствене студије о изводљивости до одржавања програма односно апликације када буде коначно завршена. Од надоградње до подршке и апдејтова, скоро сваки аспект софтверског развоја је планиран месецима па чак и годинама унапред. То значи да планови који се кују у овом моменту можда неће заживети још пар година а они који се управо спроводе су настали пре него што сте Ви уопште сазнали за тај неки програм.