Каријера у Ај-Ти сектору

С обзиром на његову популарност, Ај-Ти сектор нуди и доста могућности за напредовање тако да многим људима оваква каријера делује примамљиво. Али да ли је то и реално? Да ли је могуће тек тако изградити каријеру у овој области а да не проведете цео живот школујући се за њу? И колико је ова делатност заправо перспективна?

Као прво, информационе технологије неће скоро нестати – иако ће већину „традиционалних“ занимања постепено преузимати машине, креативан рад није нешто што ће тако једноставно изаћи из моде. То значи да стручњаци у овој области неће морати да брину око радних места у скоријој будућности. Али да ли то важи и за њихова примања и конкуренцију? Треба имати на уму да су ово послови новог миленијума, где није битна локација на којој се физички налазите – или је она од далеко мањег значаја; где најбрже расту интернет фирме којима власник може да буде у једној земљи, радници у другој а муштерије било где на планети!

Под таквим околностима, и узевши у обзир да се огромна маса људи едукује у овој области то значи да ће доћи до огромног таласа јефтине радне снаге која ће преплавити овај сектор као и толике пре њега. А ма колико били напредни и супериорни, Ај-Ти стручњаци нису јачи од закона понуде и потражње. Што их је више, биће их све лакше заменити неком фирмом са Истока која ради за сићу. Није незамисливо да то створи вакуум на домаћем тржишту па да огроман број виртуелних радних места пређе на неку исплативију локацију преко ноћи.

Многи стручњаци се заваравају обимом посла притом занемарујући брзину раста конкуренције која није ништа мање битна у односу рада и зараде. Другим речима, није битна количина посла колико је битан број људи који га обављају. А њих ће бити све више и више.

Ово наравно не значи да се не исплати улагати у себе као и у област информационих технологија, али су ствари које ваља предузети прилично јасне: Као прво, потребан вам је јединствен сет вештина које неће моћи лако да буду замењене. На пример, лакше је наћи замену за програмера који зна само један програмски језик него за неког ко зна три или четири. Ако притом поседује и друге релевантне вештине и таленте, његова будућност ће бити зацементирана. Као друго, потребно је да будете добри у ономе што радите.Онај претходни пример важи само за програмера који стварно зна те језике, а не некога ко се „сналази“. И на крају, ту је и временски фактор на који треба обратити пажњу. Ово представља значајно улагање које се неће исплатити преко ноћи, тако да ако разматрате могућност брзе каријере и још брже и лакше зараде, ово вероватно није посао за вас.

Ај-Ти едукација и повезана занимања

Читава Ај-Ти структура и имовина не може да функционише без тима посвећених стручњака попут администратора и техничара. Наравно, структура таквог тима уме да варира од компаније до компаније у зависности од њене величине, делатности, локације и других фактора. Такође, вештина и способности индивидуалних чланова па самим тим и целокупног тима није константна. Поред тога, врхунски стручњаци у овој области имају обичај да захтевају прилично високу надокнаду у односу на остатак запослених, а по правилу је обично и добију.

Па ипак, због природе посла, већини фирми се не исплати да држе читав тим стручњака за информационе технологије на платном списку, већ само да их унајмљују по потреби. Зато су ту читаве фирме пуне таквих стручњака као и фриленсери који нуде своје услуге на отвореном тржишту. Поједини међу њима су толико успешни да их често унајмљују као испомоћ постојећим тимовима задуженим за информационе технологије или у својству консултанта или у појединим кризним ситуацијама које знају да искрсну.

Ова помама за стручњацима у области информационих технологија је довела до експлозије „стручњака“ па је тешко разликовати квалитетне професионалце од превараната. Чак се и фирмама понекад више исплати да по потреби врше едукацију постојећег кадра како би их оспособили да врше поједине радње сами, или бар да буду у стању да управљају направама које је власник набавио, а све то у циљу побољшања радног учинка као и конкурентности.

Запослени, с њихове стране, гледају да се што више усаврше јер им је јасно да је конкуренција на тржишту рада све већа и јача па је ово једини начин да се изборе за оно што им по праву и припада. Ово нарочито важи за млађе раднике који нису имали прилику да искусе чари социјализма и сигурних радних места. Резултат оваквих ад хок тренинга и семинара јесу свестрани радници чија се занимања преклапају и који могу ефикасније да мењају једни друге у случају нужде или бољег радног места.

Радно искуство као и обука коју су прошли може да их одведе до далеко боље позиције, поготово ако су имали прилике да стекну знања из области софтверског развоја, управљања и креирања апликација, руковања ретким хардвером у својству подршке или администратора као и мрежне архитектуре. Знање програмских језика је све траженија пословна вештина а локалне образовне установе ту потребу још увек нису чак ни регистровале.

У сваком случају, све је више послова који захтевају од својих запослених да се стално усавршавају или да су већ прошли известан ниво обуке. Стара пословица која каже „Што више знаш – Више вредиш“ никада није била актуелнија него данас. Ај-Ти едукација и повезана занимања су ствар будућности и то оне блиске коју ћемо гледати већ кроз неку годину, ако није већ стигла.

Шта је АјТи технологија и због чега је битна?

АјТи је скаћеница за информационе технологије, а обухвата употребу средстава попут компјутера, носилаца података и других технолошких направа у циљу рада са електронским подацима. И мада је некада овај појам био далеко шири, данас се превасходно односи на употребу технологије у сфери привреде и индустрије а не за личне потребе, мада у одређеном контексту може обухватити мобилне телефоне, уређаје за снимање па чак и методе складиштења података. Појам се развио као одговор на потребу да се направи разлика између направа које су служиле само за одрежену сврху и оних које су имале далеко ширу примену.

Данас је навећа подела у овој сфери она на софтвер и хардвер. Хардвер се односи на сву опрему која постоји у физичком облику: монитор, кућиште, тастатура… Софтвер су заправо програмске компоненте попут оперативних система, апликација и програма који извршавају одређену функцију. Понекад су ове апликације специфичне, па обухватају и базе података, системе за трансакцију, системе за електронску пошту и многе друге. Њихова употреба је практично револуционисала начин на који модерно пословање функционише.

Све те активности се обављају на серверима, који врше интеракцију са клијентима, корисницима и њиховим базама података на једној или више мрежа. Овде наравно убрајамо и складиштење података. Клауд технологија представља један од највећих помака у овој области у новијој историји. Омогућава складиштење података на самој мрежи уместо на једном, физичком хард диску. Другим речима, уместо у компјутеру у вашој канцеларији, подаци се чувају на мрежи сервера који су вам доступни било када и са било ког уређаја.

Клауд технологија и виртуализација представљају процесе у оквиру нечега што се зове АјТи архитектура. И један и други процес представљају искорак од традиционалног управљања технологијом и ресурсима, и омогућавају гомилање информација којима се може приступити са више места. Сматра се да они представљају будућност читавог сектора, упркос озбиљним законским и безбедносним препрекама које ће морати да буду превазиђене. Чак и да овакав вид пословања заживи у стварности, вероватно га неће бити могуће применити на сваку ситуацију, јер је немогуће осигурати посебне улазе са било ког уређаја а у исто време спречити непожељне странке да приступе тим информацијама са својим намерама, какве год оне биле.

Будућност у којој тинејџер са лаптопом може да им упропасти читав живот није нешто што је већина људи спремна да ризикује. Па ипак, како време одмиче и читав спектар нових технологија добија на значају, није тешко схватити зашто све више и више послова одлучују да сносе све ризике које овакво пословање носи са собом. Без АјТи технологије нема модерног пословања – у томе је њен значај.